Džil Mensel

Stvar je bila u tome što ga je Didi odlično poznavala bez obzira na to što ga nije videla trinaest godina, pa je osetila da je sasvim blago naglasio ono ja sam.

Harizma, to je nešto što se ne da odrediti. Ili je imaš ili je nemaš.

Lejla je više volela čaj, ali je kazala „Hvala!“, i oprezno srknula kafu, pa sagla glavu da Hari ne vidi grimasu na njenom licu pošto joj je ponovo napravio kafu s jeftinim granulama i mlekom od soje.

– Je li dobra?

– Divna je! – odgovorila je sa osmehom zato što niko ne voli sitničave devojke. Nije on kriv što više voli mleko od soje nego obično mleko.

Nisam te mrzeo. Samo sam shvatio da mi ne veruješ u potpunosti i to mi je najteže palo, najjače me je pogodilo. Nisam to mogao da podnesem.

Šej se možda vratio u njen život, ali on je bio njena prošlost. To što joj se, otkako se vratio, mota po mislima i snovima ništa ne znači.

Ne znači da će se nešto desiti samo zato što to želimo

Lako je bilo sažaljevati nekog ko je imao tako haotično odrastanje bez ikakve perspektive, ali Šeja Mejsona niko nije sažaljevao.

Opet, ne znam za drugo. To bi bilo isto kao da ja tebe pitam kako je to imati roditelje koji poštuju zakon, koji žive i rade zajedno i poseduju luksuzan hotel. To je tvoj život i ti ne razmišljaš o tome kako je to jer si se na to navikla.

Kad su stigli do odmorišta trećeg sprata, prošaputao je: – Vidimo se sutra. Čuvaj našu tajnu.

Pogled joj je neprestano bežao od njega. Nije mogla da ga pogleda pravo u oči jer bi to bilo kao da gleda pravo u sunce.