Hana Adrović

Privremenost čini ljudske odnose još krhkijim nego što jesu.

Lakše je biti negativan nego pozitivan, konstruktivan i kreativan. Naravno da kreiranje originalnog sadržaja uvek nosi i rizik od neuspeha, a vređanje drugih vodi do instant gratifikacije. I koncept instant gratifikacije je karakterističan za mlade jer oni žele instant nagradu. Ne mogu da zamisle da nešto rade strpljivo ili dugo. I lekcije u školi uče samo nekoliko dana i odmah dobiju ocenu.

Niko ne zna kako ti je i ostaješ sama. Nasilje čini da se osećaš postiđeno čak i ako samo pričaš o tome. Ne želiš da se žališ, znaš da tebi nije najgore, ne znaš da imaš pravo na to da se osećaš loše, ali istovremeno i živo.

U virtuelnom svetu na mestu vrednosti postoji samo stara izreka: There is no such a thing as a bad PR. Samo da se priča o tome. Iz toga je nastalo čudovište koje sada vidimo. Be careful what you wish for.

Ponovimo sada:

Zlostavljač ne zlostavlja samo jednom.

Ne, nije ti se učinilo.

Ne, nije mu se omaklo.

Ne, on inače nije dobar lik. To ne rade zaista dobri likovi.

Nisi kriva.

Nisi izazvala.

Nisi mogla da sprečiš.

Naučila sam na teži način. Osetila sam na svojoj koži. O nasilju u svim oblicima, uznemiravanju, zlostavljanju, proganjanju može da govori svaka žena. Može da govori onda kada to imenuje nasiljem. Kada prestane da opravdava nasilje i kada mu se suprotstavi. To još, naravno, ne znači da će biti pošteđena nasilja. Čak suprotno – ući će u otvorenu borbu. Dobra vest, tek tad ima šanse. Mala, ali šansa.