Predrag J. Marković

Дакле, опште окружење у коме би деловао Ђинђић било је толико неповољно да је мала могућност да би се ствари много боље одвијале и да је остао жив после 2003. године.

А опет, тај паметни и духовити човек би и у опозицији био глас разума. Филозоф који је као средњошколац критиковао Тита, који је сазревао на анархистичкој сцени Западне Немачке, и без власти би био убедљиви критичар свега фанатичног, неразумног и понизног. У сваком случају, живи Зоран Ђинђић био би важан и благотворан чинилац нашег друштвеног и политичког живота.

Извесна наша историчарка је на једном месту рекла како смо радећи на Алтернативној историји Србије представили наше „историчарске мокре снове“.

самом временском прагу рађања нове Европе, наше земље бивају избачене из тог процеса и укључене у једно царство које се другачије развијало. Стицај тектонских геополитичких померања изместио је Србију из оног цивилизацијског круга у коме ће настати модерна Европа, током ренесансе, хуманизма и доба просвећености.