Nikola Ljuljka

не умем да ћутим кад срце у мени говори

нека нова жеља саблажњиво га голица и дражи његову фантазију, и неприметно сазива читав рој нових утвара.

Нов сан, нова срећа! Нов део префињеног, сладострасног отрова!

Сећам се како сам ужасно хтео да се некако на силу насмејем јер сам осећао да се у мени узмувао неки непријатељски ђаво, да ми се већ почело стезати грло, дрхтати подбрадак, и да ми се све више и више влаже очи…

Ја ћу вас волети скоро тако исто као њега…

Твоја рука је хладна, моја је врућа као ватра. Како си слепа, Настјењка!…

одговорих стегнута срца, јер су се на моје очи већ накупљале глупе сузе.

, Настјењка, Настјењка! Кад би ти знала у каквој сам ја сада самоћи!

Моје ноћи завршиле су се ујутро.