Marko Jurišić

независно од психолошке поделе интелигенције, ја сама сматрам да постоји неколико ступњева ње. Најраспрострањенији и најобичнији, најпросечнији је онај на којем се налазиш ти. Немој да се љутиш, али, тако ја то видим. Ти региструјеш само оно што видиш и што чујеш и то је за тебе тако. А следећи ступањ интелигенције, први следећи, дакле, тек нешто изнад тог, био би анализа. И свако је у стању да изведе какву такву анализу, само ако није лењ. Не би сви извели исте закључке, наравно, али би ретко ко остао при својим првобитним, уколико они, наравно, нису неоспорно тачни. Знатни ступањ интелигенције је онај изнад анализе, а то је, рецимо, синтеза. Опширно и целовито сагледавање ствари и склапање свих делова у једну целовиту слику, разумевање свих делова засебно и разумевање целине као такве и целине састављене од делова. Претпоследњи ступањ инетелигенције би био манипулисање целином, односно синтезом. То је оно што раде моћне земље и моћне компаније и коропорације. Изобличавање, изокретање, промена делова или пак промена целине, а да привидно све остане исто. Обичан посматрач са стране посматра и мисли да се не дешава ништа, а оно се у ствари мења све док не буде баш како треба. И последњи ступањ интелигенције по мени би био увиђање бесмислености свега. Ту је битно какав си човек. Ако си песимиста, ивршићеш самоубиство, на пример, или ћеш заглавити у лудници. А ако си оптимиста, онда уживаш у рекама, језерима, морима, ветру, лепом, плавом небу, животињама, стенама, травама и немаш много додира са људима. Или, ако пак верујеш у генијалног творца свега, препустиш се његовој промисли. Не каже се џаба да је рад створио човека. Лењост је та која 98. посто људи држи на том најнижем ступњу интелигенције, јер их мрзе да мисле. Немој бити лења, мисли мало. Најозбиљније ти то кажем, штавише, преклињем те.

„Нема ту никаквог предосећаја. Кад човек има 'предосећај' да нешто није у реду, то само значи да су његова чула, вид, слух, мирис, опазила да нешто није у реду, а то опажање је регистровала његова подсвест. Подвест шаље сигнале у свест, која је наравно, глупа, па не капира. Да ли ће предосећај остати само предосећај, или ће се претворити у одређени свесни проблем, зависи искључиво од тога да ли ће свест успети да региструје сигнале подсвести“.