Goran Skrobonja

Jednom vidiš propalicu, video si ih sve.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

Algoritam je imao pet zapovesti:
1. Preispitajte svaki zahtev. Uz svaki zahtev treba da stoji ime osobe koja ga je iznela. Ne treba nikad da prihvatite to da je zahtev došao iz nekog odeljenja, kao što je „pravno“, ili „odeljenje za bezbednost“. Treba da znate ime konkretne osobe koja je iznela taj zahtev. Onda treba da ga preispitate, koliko god ta osoba bila pametna. Zahtevi od pametnih ljudi su najopasniji zato što je manje verovatno da će ih ostali preispitivati. Uvek to radite, makar zahtev potekao i od mene. Onda taj zahtev promenite tako da bude manje glup.
2. Uklonite sve delove procesa koje možete. Možda ćete kasnije morati da ih vratite. U stvari, ako na kraju ne vratite najmanje 10% od njih, niste ih dovoljno uklonili.
3. Pojednostavljujte i optimizujte. To treba da usledi posle drugog koraka. Uobičajena greška je da se pojednostavljuje i optimizuje deo procesa koji ne bi ni trebalo da postoji.
4. Ubrzajte vreme ciklusa. Svaki proces se može ubrzati. Ali radite to samo kada ispunite prva tri koraka. U fabrici Tesle, ja sam greškom proveo mnogo vremena ubrzavajući procese koje je trebalo, kako sam kasnije shvatio, ukloniti.
5. Automatizujte. Ovo dolazi poslednje. Krupna greška u Nevadi i Frimontu bila je u tome što sam ja počeo pokušajem da automatizujem svaki korak. Trebalo je da sačekamo dok svi zahtevi ne budu preispitani, delovi i procesi uklonjeni, i svi bagovi poizbacivani.

Algoritam je ponekad bio propraćen nekolicinom korolarijuma, među kojima su bili:

Svi tehnički menadžeri moraju imati direktno iskustvo. Na primer, menadžeri softverskih timova moraju provoditi najmanje 20% svog vremena u kodiranju. Menadžeri za solarne krovove moraju provoditi vreme na krovovima za vreme ugradnje. Inače su oni kao predvodnici konjice koji ne umeju da jašu, ili generali koji ne umeju da rukuju mačem.
Drugarstvo je opasno. Ono ljudima otežava da kritikuju jedni drugima rad. Postoji tendencija da ne želite kolegu da žrtvujete. To treba da se izbegava.
U redu je ne biti u pravu. Samo nemojte pritom i pucati od samopouzdanja.
Nikad od svojih ljudi ne tražite da rade nešto što niste spremni sami da uradite.
Kad god ima problema za rešavanje, nemojte se sastajati samo s menadžerima. Preskočite nivo, sastanite se sa nivoom odmah ispod menadžera.
Kada zapošljavate, potražite ljude s odgovarajućim stavom. Veštine se mogu naučiti. Promena stava nalaže ugrađivanje implanta u mozak.
Manijački osećaj urgentnosti naš je operativni princip.
Jedina pravila su ona koja nalažu zakoni fizike. Sve ostalo je preporuka.

U jednom trenutku je prijazan, u sledećem se već upušta u sat ili više neumoljivog zlostavljanja.

Kad mu je bilo dvanaest godina, odvezli su ga autobusom u kamp za preživljavanje u divljini, poznat kao veldskool. „Bio je to paravojni Gospodar muva“, priseća se on. Svako dete je dobilo malu porciju hrane i vode, i svima je bilo dozvoljeno – štaviše, svi su bili podsticani – da se tuku oko njih. „Nasilništvo se smatralo vrlinom“, kaže njegov mlađi brat

Stara je istina da svaki narod zaslužuje vođe koje ima – mi Srbi ne biramo vladare prema tome sa koliko se profinjenosti ophode, koliko su elegantni ili vispreni, inteligentni i sposobni; ne, ono što tu odlučuje jeste koliko se nemilosrdno dotična osoba obračunava sa svojim protivnicima.

Ako je Partija mogla da zavuče ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj događaj da se nikada nije zbio – to je, svakako, bilo strašnije od puke torture i smrti?

Dok je razgovarao s njom, shvatao je koliko je lako bilo podražavati pravoverje kada u stvari pojma nemate ni šta pravoverje znači. Na neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.