Goran Skrobonja

Jednom vidiš propalicu, video si ih sve.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

Kad mu je bilo dvanaest godina, odvezli su ga autobusom u kamp za preživljavanje u divljini, poznat kao veldskool. „Bio je to paravojni Gospodar muva“, priseća se on. Svako dete je dobilo malu porciju hrane i vode, i svima je bilo dozvoljeno – štaviše, svi su bili podsticani – da se tuku oko njih. „Nasilništvo se smatralo vrlinom“, kaže njegov mlađi brat

Stara je istina da svaki narod zaslužuje vođe koje ima – mi Srbi ne biramo vladare prema tome sa koliko se profinjenosti ophode, koliko su elegantni ili vispreni, inteligentni i sposobni; ne, ono što tu odlučuje jeste koliko se nemilosrdno dotična osoba obračunava sa svojim protivnicima.

Ako je Partija mogla da zavuče ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj događaj da se nikada nije zbio – to je, svakako, bilo strašnije od puke torture i smrti?

Dok je razgovarao s njom, shvatao je koliko je lako bilo podražavati pravoverje kada u stvari pojma nemate ni šta pravoverje znači. Na neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.

RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ

Pritiskivač za papir je bio soba u kojoj se nalazio, a koral je bio Džulijin i njegov život, fiksiran u svojevrsnoj večnosti u srcu kristala

Moglo je sasvim lako biti da je bukvalno svaka reč u istorijskim knjigama, čak i ono što je čovek prihvatao bez ikakvog pitanja, čista izmišljotina.