Andreas Mihalsen

Recimo činjenicu da će čovek pre zaspati ako su mu stopala topla nego ako su hladna.

U jednoj veoma zapaženoj studiji, istraživači iz Kembridža i Minhena dokazali su 2014. da je aktivnost gena zavisna od godišnjih doba – u najmanju ruku, to je utvrđeno na preko 4.000 gena RNK u krvnim ćelijama i masnom tkivu. (Geni RNK ne učestvuju direktno u sintezi proteina, već upravljaju njome). Negde oko četvrtine naših gena reaguje na klimu i geografski položaj, što može da se utvrdi već i kod odojčadi. Priroda je naše telo osposobila da se veoma fleksibilno prilagođava svom okruženju – što je i važan deo priče o uspehu ljudskog roda.

Jedan određeni gen upravljač, ARNTL, zadužen je, međutim, da koči zapaljenja u telu, ali tokom zime ponaša se suzdržano. On, međutim, reguliše i telesnu temperaturu i navike pri spavanju. Na taj način se može objasniti zašto kad dani postanu kraći volimo dugo da spavamo i manje smo aktivni nego tokom leta, mada ne možemo da zapadnemo u zimski san poput brojnih životinja. Sve u svemu, uvek postoji određena ravnoteža između uticaja godišnjih doba, koju naš sistem imuniteta mora da održava.