Polifem, ogroman, ogorčen, jednook, bezmalo čudovište, zaljubio se u ljupku Galateju. Polifem je nije zanimao pre svega zbog onoga šta je bio, a takođe i zato što je njeno srce pripadalo drugom, izvesnom pastiru po imenu Akid, Faunovom sinu. Ali Polifem nije odustajao i iz dana u dan je gledao u more tražeći Galateju. Kiklop je tada smislio plan: napraviće frule na kojima će svirati kako bi namamio Galateju i dozivaće njeno ime, ali ona se nije obazirala na njegovo sviranje i odlučila je da se sakrije sa svojim draganom, Akidom. U određenom trenutku Polifem je otkrio par i pobesneo; Galateja je skočila u more dok je Akid potrčao kopnom. Polifem je zgrabio ogromnu stenu i bacio je na Akida, pogodio ga tako da je Akid ostao pod njom, a krv mu je pocurila iz stene. Galateja je sve videla i zavapila bogovima da posvete to mesto. U tom trenutku je potekao mlaz vode i ubrzo postao reka koja teče od Etne do mora; postala je svedočanstvo ljubavi između Akida i Galateje.