Bez ijedne reči, uhvatio me je za ruku, a ja sam odmah znala šta će uslediti – ona tri poznata stiska, one tri neizgovorene reči za kojima sam žudela, koje mi je upućivao još otkad smo imali po jedanaest godina.
Jedan.
Nešto me je ubolo.
Dva.
Usna mi je zadrhtala.
Tri.
Suze su mi krenule.
„I uvek ću“, šapnuo je nagnuvši se k meni, pa mi polako pustio ruku, okrenuo se i otišao.