Đovana Flečer

Tu smo gde smo… ali da treba da čekam čitav život da bih bio s tobom, čekao bih

Nećemo nas dvoje zauvek ostati razdvojeni zbog nedostatka ljubavi, već zbog previše ljubavi.

svako ko uđe u naš život u njemu ostavlja trag. Tako rastemo, sazrevamo i razvijamo se kao ljudska bića. Nema tu ničeg lošeg.

− Ali ja ne želim da budem ona ja koju je on stvorio. Hoću samo da budem ja. Svoja ja.

Nisam ni pomišljala da će mi biti ovoliko teško da kao odrasla osoba probam nešto novo! Mnogo je teže nego kad si dete. Kad sam imala dvanaest godina, odmah bih im se spontano pridružila. Nije mi jasno kako to što promenimo način na koji stupamo u dodir s drugim ljudima može toliko snažno da utiče na način na koji reagujemo u društvenim prilikama, ali ljuti me to što sam dozvolila sebi da se ovako osećam u okolnostima u kojima sam se ranije osećala kao riba u vodi. Ne znam šta se od mene očekuje, iako sam došla samo da bih posmatrala.

Ljudi i treba da ulaze u naše živote i utiču na nas. I treba da nam postavljaju izazove i da nam pomažu da rastemo. Od prvog trena kad se sklupčamo u majčinom naručju, učimo o ljudskom dodiru, ljubavi i nežnosti. Nije svaki susret toliko značajan i snažan, ali svi nas oni guraju i vuku kroz život i pomažu nam da sazrevamo i učimo.

Ijan je morao da me promeni. To je bilo neizbežno. Možda je prihvatanje toga kao sastavnog dela života krupan korak napred koji će mi pomoći da prihvatim sebe onakvom kakva sam sad.

Tu smo gde smo… ali da treba da čekam čitav život da bih bio s tobom, čekao bih jer sam oduvek želeo da budem s tobom.

Više volim da si u mom životu a da ne budeš sa mnom, nego da te uopšte nemam.

Bila je to najneromantičnija prosidba na svetu. Neplanirana, nepotrebna i izrečena samo zato što sam se bojao vlastitih osećanja. Bio sam prestravljen što nisam preboleo Medi i svestan koliko će me boleti da je gledam kako ide prema oltaru i nekom drugom. Bilo mi je potrebno da imam obezbeđenu vlastitu budućnost i komadić štita kako bih se bolje osećao kad dođe taj dan. To je nešto najsebičnije što sam ikad uradio.

Saosećala sam s Benom i bolelo me je što je povređen, ali nisam smela da dozvolim da me poremeti to što se dogodilo. Volela sam Roberta i život koji smo zajedno izgradili, nisam želela da nešto naiđe i uništi sve. Nisam smela to da dozvolim.

Nećemo nas dvoje zauvek ostati razdvojeni zbog nedostatka ljubavi, već zbog previše ljubavi.