Hana Mekinon

Mojim roditeljima Marlin i Bariju Roberts, koji su mi prvi stavili knjigu u šake. I dozvolili mi da detinjstvo ispunim životinjama lutalicama, slikama od otisaka prstiju, ponijima, životom u prirodi i čime već sve… svim onim neurednim sastojcima od kakvih se sklapa valjana priča. I divan život.

Trebalo je da Ajris tog jutra doživi nervni slom. Ali prosto nije imala kad.

ljubav je nešto najneuravnoteženije što postoji.“

Aha, bilo je to dobro za mene. Zanimljivo je kako se neke stvari razreše same od sebe.“

porodica – porodica je sve na svetu.

Da kući ne vodi samo jedan put.“

Stendiš ju je upozorio na puteve. Vijugave i živopisne, na one što se uspinju preko stenovitih vrhova i iščezavaju sa druge strane. Bilo je to nešto što je kolalo u njoj samoj, neki puteljak koji ju je odvodio i vraćao opet onome što joj je najvažnije. Kući ne vodi samo jedan put. Sasvim je dopustivo skrenuti sa njega, samo je bitno da kompas ostane usmeren na pravu stranu. I prvi put posle dugog vremena Ajris je znala kuda ide.

Porodica je sve na svetu. A porodice pletu valjane priče.

zalutalu mrvicu čokolade sa gornje usne.

„Jed

ližući zalutalu mrvicu čokolade