Nema svrhe pokušavati da se oslobodiš sopstvene usamljenosti. Moraš je se držati čitavog života. Samo ponekad, ponekad, ta praznina će biti ispunjena. Ponekad! Ali moraš da čekaš na to ponekad. Da prihvatiš sopstvenu usamljenost i držiš je se, celog života. I da onda prihvatiš to ponekad u kome je praznina ispunjena, kada bude došlo. A ono mora da dođe samo. Ne možeš ga prisiliti.