Stvarno hoćeš da to uradim?“ Držeći se za grudi, pravio se da drhti. „Ali... ali... mogao bih da se povredim.“
„Umukni.“ Da bi ga upozorio, Antoan mu je prišao korak bliže; pištolj u njegovoj ruci svetlucao je na mesečini. „Prestani da mi traćiš vreme, mali. Izgubio si opkladu. Ovo je tvoj izbor. Sad...“ Slegnuo je ramenima. „Moraš da skočiš. Saša, samo uradi to. Završimo s tim.“
Saša je podigao ruke. „U redu, u redu. Ne uzbuđuj se.“