Emili Bronte

nisam slomio tvoje srce – sama si ga slomila; i slomivši ga, slomila si i moje. Utoliko gore za mene što sam jak. Želim li da živim? Kakav će to život biti kad.. O! Bože! Da li bi ti volela da živiš a da ti duša bude u grobu?“

Ceo svet je užasna zbirka opomena da je ona postojala i da sam je izgubio!

Kad bi je voleo i svim snagama svoga slabačkog bića, ne bi mogao voleti toliko ni za osamdeset godina koliko ja u samo jednom danu. A Ketrin ima srce duboko kao moje; more bi moglo isto tako stati u onaj tamo konjski valov, kao što bi njenu celu ljubav mogao on privući. Koješta! On joj je jedva jedan stepen draži od psa ili konja. To nije u njemu da bude voljen kao ja; kako ona može voleti u njemu ono što on nema?“

Istina, ona se ponašala drukčije od sve dece koju sam ikad znala; zbog nje smo gubili strpljenje i po pedeset puta dnevno: od trenutka kad siđe iz sobe pa sve dok ne pođe gore na spavanje, nijedan jedini minut nismo bili sigurni da neće učiniti neki nedozvoljeni nestašluk. Bila je nemirna i vesela duha, jezik joj je neprekidno radio;

Teško je oprostiti, gledajući u te oči, osećajući ove osušene ruke. Poljubi me opet, ali da ne vidim tvoje oči! Opraštam ti što si meni učinila. Ja volim svog ubicu – ali tvog! Kako mogu?“

On je u svome srcu imao mesta samo za dva idola – svoju ženu i sebe: voleo je oboje, a obožavao jedno, i nisam mogla da zamislim kako će podneti taj gubitak.

Volim ga u raznim raspoloženjima, volim sve njegove radnje, i njega celog. Eto!“

Surov kao zupci testere i tvrd kao bazalt!

Ohol svet stvara sebi gorke žalosti.

Vidiš li te dve linije između tvojih očiju; i te guste obrve koje se, mesto da se podižu u luku, spuštaju ka sredini, i taj par crnih đavola, koji nikad ne otvaraju smelo svoje prozore, već svetlucajući iza njih, vrebaju kao špijuni? Treba da želiš da odstraniš te bore, da iskreno podigneš očne kapke, i da promeniš te đavole u poverljive, nevine anđele, koji ne podozrevaju i ne sumnjaju ništa, i koji uvek vide prijatelje tamo gde nisu sigurni da se nalaze neprijatelji. Ne treba da imaš izraz zlog psa koji je svestan da zaslužuje ćuške koje dobija, a ipak, zbog onog što trpi, mrzi ceo svet i svog mučitelja.