Tim Maršal

vlada pokušava da se pretvara da ima kontrolu i autoritet da sprovodi zakone u društvu

duž ove linije. Ipak, Rusija nikada nije bila osvojena iz tog pravca, delimično zbog svoje strategijske dubine. Kad se neka vojska približi Moskvi, već su joj tad linije snabdevanja dugačke i teško održive – greška koju je Napoleon načinio 1812. godine, a Hitler ponovio 1941. godine.

Rusija kao ideja potiče iz devetog veka i labavog saveza istočnoslovenskih plemena poznatog kao Kijevska Rusija, sa središtem u Kijevu i drugim gradovima duž reke Dnjepar, na teritoriji današnje Ukrajine. Šireći svoje carstvo, Mongoli su neprekidno napadali ovu oblast iz pravca juga i istoka, te su je naposletku zauzeli u trinaestom veku. Novoosnovana Rusija zatim je premeštena severoistočno, u Moskvu i oko nje. Ovu ranu Rusiju, poznatu kao Velika moskovska kneževina nije bilo moguće braniti. Jer nije bilo nikakvih planina, nikakvih pustinja, samo nekoliko reka. U svim pravcima prostirala se ravnica, a u stepama koje su se pružale ka jugu i istoku bili su Mongoli. Osvajač je mogao da ide kud god je hteo; prirodnih odbrambenih položaja koje je trebalo zauzeti bilo je vrlo malo.

Tada na scenu stupa Ivan Grozni, prvi car. U delo sprovodi koncept napada kao odbrane – učvrstiti položaj u samoj zemlji i zatim krenuti u osvajanja. A to ga čini velikim – evo čoveka koji je potvrdio teoriju da pojedinci mogu da menjaju istoriju. Da Ivan Grozni nije po prirodi bio istovremeno krajnje nemilosrdan i vizionar, ruska istorija bila bi umnogome drugačija.

Mlada Rusija počela je umereno da širi svoju teritoriju pod Ivanovim pradedom Ivanom Velikim, a širenje je ubrzano kada je mlađi Ivan dospeo na vlast 1533. godine. Proširio je teritoriju Rusije na istok do planine Ural, južno do Kaspijskog jezera i severno do Arktičkog pojasa. Rusija je zadobila pristup Kaspijskom jezeru, a kasnije i Crnom moru, i time iskoristila Kavkaske planine kao delimičnu barijeru između svoje teritorije i Mongola. U Čečeniji je izgrađena vojna baza da bi se obeshrabrio svaki potencijalni napadač – bila to mongolska Zlatna horda, Osmansko carstvo ili Persija.

Bilo je zastoja i problema, ali tokom sledećeg veka Rusija se probila kroz Ural i došla do Sibira, te na kraju prisvojila svu zemlju do obale Tihog okeana daleko na istoku.

Sada su Rusi imali delimičnu zonu zaštite i zaleđe – strategijsku dubinu – negde gde su mogli da se povuku u slučaju invazije.

Niko nije nameravao da ih napadne iz pravca Severnog ledenog okeana, niti da se probija preko Urala da bi dospeo do njih. Njihova zemlja je postajala ono što je današnja Rusija, a da bi napadač dospeo do nje iz pravca juga ili jugoistoka, morao je da ima ogromnu vojsku, veoma dugačke linije snabdevanja i da se probija kroz odbrambene položaje duž puta do Moskve.

Rusko ostrvo Veliki Diomed u Beringovom moreuzu udaljeno je četiri kilometra od američkog ostrva Mali Diomed u ovom moreuzu, i može se videti golim okom. Stvarno možete da vidite Rusiju iz Amerike.

Visoko na Uralu nalazi se krst koji obeležava mesto gde se Evropa završava a Azija počinje.

gotovo 75 procenata njene teritorije nalazi u Aziji, samo 22 procenata njenog stanovništva tu živi.

Malo je transportnih puteva koji povezuju sever sa jugom, tako da ne postoji lak način za Rusiju da vojno deluje u pravcu juga, ka modernoj Mongoliji ili Kini: nedostaju joj ljudstvo i linije snabdevanja da bi to mogla da učini.

Kina bi možda mogla da kontroliše delove Sibira u daljoj budućnosti, ali do toga bi došlo zbog opadanja nataliteta u Rusiji i migracije Kineza ka severu. Već sada, daleko na zapadu, čak do močvarne Severnosibirske ravnice, između Urala na zapadu i reke Jenisej 1600 kilometara istočno, mogu da se vide kineski restorani u većini manjih i većih gradova. Nazire se još štošta. Još je verovatnije da će prazni, nenaseljeni prostori ruskog dalekog istoka dospeti pod kineski kulturni uticaj, a naposletku i političku kontrolu.

Kada se izađe iz centralnog dela Rusije, otkriva se da stanovnici u Ruskoj Federaciji većinom nisu etnički Rusi i da ne osećaju lojalnost prema Moskvi, pa otud agresivni bezbednosni sistem sličan onom uz vremena Sovjetskog Saveza. Tokom sovjetske ere Rusija je u suštini bila kolonijalna sila koja je vladala narodima i ljudima koji nisu osećali da imaju išta zajedničko sa svojim gospodarima. Delovi Ruske Federacije, na primer Čečenija i Dagestan u oblasti Kavkaza, i dalje se tako osećaju.