Sara Dž. Mas

UPOZORENJE NA SPOJLERE!

Svaka stranica te tera da nastaviš da čitaš. Najnapetija knjiga serijala. Ne mogu reći najbolja, jer ipak to mesto zauzima prethodni deo, ali najnapetija i ona koja me je najviše vukla da je čitam, je upravo ovaj deo serijala.

Spašavanje Elin, kao i njena i Fenrisova broba su veoma dobro prikazani, kao i Elinina unutrašnja borba nakon spasavanja.

Iako je bila napeta, ubio me je u pojam broj bitki koji se odigrao. Razumem da je Sara htela da prikaže rat kakav stvarno izgleda, na različitim frontovima, uz gubitke. Ali... kada je došla na red poslednja bitka, toliko sam bila neuzbuđena, da me njihova pobeda i nije previše usrećila. Poslednjih oko 150-200 stranica sam preletela, pola nečitajući, bilo mi je dosadnjikavo.

U toku celog serijala, reč ZAJEČATI je upotrebljena preveliki broj puta!

Iako me je Dorijan razočarao sa prihvatanjem saveza sa Mev, noram reći da je odličan preokret usledio i da mu se nisam nadala.

Ovo je subjektivno, aliiiiiii... Očajan način za Gavrijelovu smrt. Za Manoninih 13 i mogu da razumem, bilo je svrsishodno. Ali to ne znači da ne žalim zbog njihove i Gavrijelove smrti. Iskrena da budem, lakše bi mi bilo da je Lorkan zauzeo Gavrijelovo mesto.

,,Mirisao je na dom." Prvi put odusevljena. Posle 100. puta, uspela je da mi uništi ovaj opis tako da postane kao obična rečenica.

Sve u svemu, dobra je knjiga, ali ja bih ipak dala 4. Mnogo više sam očekivala od ovog poslednjeg dela. Kao da je svašta bilo nabacano, samo da bi se serijal završio. I ne mogu da razumem zašto se nekome više sviđa ovaj serijal u odnosu na ACOTAR.