Dejvid Van

Ne možemo zaista poverovati da su postojali dinosaurusi jer ne možemo da zamislimo toliki vremenski raspon. Možemo da vidimo njihove kosti i da kažemo da znamo kako su se kretali brontosaurusi i kolikim vratom su vitlali kroz vazduh, ali to nije isto što i verovanje. Verovanje je mnogo bliskije, mnogo intimnije od znanja. Dinosaurusi su se desili u drugom svetu. Ali ubijanje je i dalje tu. Ubijanje dolazi iz prošloga sveta i preklapa se s ovim našim, i ako smo u stanju da dopremo do njega, naši životi se dupliraju.

Biblija slavi mnoga ubistva. Golijat je bigfut, raniji i zverskiji oblik čoveka, i to je ono što najviše želimo da ubijemo, svoje suparnike, neandertalce i divove i druge, ranije čudovišne forme sebe samih. Ubijajući lovokradicu, ja sam, poput Davida, samo branio svoju porodicu i našu zemlju i naš zakon. Bio sam na strani Boga. „… i daću danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim i poznaće sva zemlja da je Bog u Izrailju“

Velike boginje i kuga. Veliki potop. Jezik pretvoren u mrmljanje. Ponovno i ponovno brisanje čovečanstva. Biblija govori o našoj borbi protiv Boga. I nekako ispada da smo mi moćniji i to samo zbog naše volje, naše upornosti. Mi odbijamo da nestanemo s lica zemlje.