Svetlana Aleksijevič

Kad pročitaš novine, fašisti su sve plemenitiji, a crveni vojnici sve strašniji.“

Ako nije bilo, biće.

Nije bilo dovoljno krvi. Ti ležeš na jedan sto, ranjenik na drugi. I direktna transfuzija... Treba četiristo grama... ustaneš, daju ti kakao i parče belog hleba. Malo se potkrepiš i ideš da radiš. Jedanput sam popila kakao, pojela taj komad hleba i ustala da pođem, a sve mi se mutilo pred očima. Noćima nismo spavali..

Stalno sam maštala da se osvetim, da poginem i da o meni bude napisana knjiga. Da ostane moje ime. O tome sam maštala. Bila sam spremna sve da dam za svoju Domovinu

Drugarice, obrišite suze. Ovo su naši prvi gubici, a biće ih mnogo. Stegnite srce u pesnicu

Star čovek se boji smrti, a mlad se smeje. On je – besmrtan! Nisam verovala da ću umreti...“

Bravo što si se naspavala. Neka makar jedan čovek bude normalan, ostali spavaju u hodu.
A mene je bilo sramota

bez vezista je kao čovek bez krvi..

Ne volim knjige o ratu. O herojima... Koračali smo bolesni, kašljali smo, bili neispavani, prljavi, rđavo odeveni.

Shvatate li, sutradan sam bila zdrava, eto šta znači potres u duši..