Gracijano pripisuje taj fenomen onome što naziva „teorijom sheme pažnje“. Dok sedimo u njegovom kabinetu – kojim izvanredno dominira živopisno naslikani mural na kome dinosaurus po imenu Nauka jede naučnika, a Gracijano radosno priznaje kako je taj naučnik on sam – objašnjava mi osnove. Pošto su ljudi bombardovani stimulansima, kako spolja u obliku prizora, zvukova i drugih čulnih informacija, te iznutra u obliku misli, emocija i sećanja, mozak ne može da obradi svaki delić informacija na koje naiđe. Umesto toga, on mora da se usredsredi na neke stvari i pojave nauštrb drugih. Način na koji neuroni u ljudskom mozgu odlučuju čime će se baviti naziva se pažnjom.