Kad danas na to pomišljam, čini mi se da u to doba nije bilo vidne razlike između načina na koji su deca i odrasli doživljavali svet. Toliko smo bili željni svega – i jedni i drugi – da nam je sve bilo potaman. Ne sećam se da sam kasnije video negde srećniji narod, zapanjujuće vičan da, kao i sve ostalo, izmisli i sreću.