Ema Klajn

Sirote devojke. Svet ih tovi obećanjem ljubavi. Koliko im je silno potrebna, a koliko će je malo većina njih dobiti. Sladunjave pop pesmice, haljine u katalozima opisane rečima poput „suton“ i „Pariz“. A onda im se snovi nasilno oduzmu, ruka kida dugmad farmerki, niko ne gleda u muškarca koji urla na svoju devojku u autobusu.

Ako su im instinkti ikad išta govorili – slabo žiganje u utrobi, briga koja izjeda – postali su nečujni. Ako su ikad uopšte i radili.

znala sam da je već to što si žensko u svetu dovoljan hendikep za veru u sebe