Mona Kasten

mu je opušteno ležala na ivici otvorenog prozora

Zurila sam u nju s nevericom. „

It’s time to forget about the past

To wash away what happened last

Hide behind an empty face

Don’t ask too much, just say

’Cause this is just a game.

Volim te.“

Ukrutila sam se pod njim.

„Šta si to upravo rekao?“, jedva čujno sam prošaputala.

„Volim te“, promuklo je šapnuo držeći usta kraj mojih. „Volim te toliko da me to skoro boli.“

Prošla sam prstom duž izražene linije njegove vilice. Osećala sam njegovu težinu na sebi. Najradije bih ga privukla još bliže, ali kad sam počela da ga vučem za majicu, uhvatio me je za ruku i čvrsto je držao iznad moje glave.

Podigao je pogled i dugo me je gledao u oči. Ne znam šta je u njima video, ali iznenada mu se na licu pojavio onaj iskošeni široki osmeh. Delovao je skoro pomalo stidljivo. „Vau, Babls. Najzad sam uspeo da ostaneš bez reči.“

Primetila sam da se trudi da opusti napetu atmosferu. Nakon što sam na tren pokušala da obuzdam disanje, suvo sam rekla: „Nisam znala da ljubav prema meni boli.“

Uglovi usana su mu poigravali. „Samo da znaš.“

„Koliko boli?“, upitala sam. Mislila sam da se našalim, ali iznenadila sam se kad je Kaden stvarno počeo da traži prave reči. Napeto sam ga slušala.

„Kao da mi je celo telo u plamenu. Ali nekako, na neki dobar način. Sve u meni se skuplja i istovremeno rastrže kad te vidim, ili osetim tvoj miris ili… Nisam baš dobar s takvim opisima.“ Sada se osmehnuo opasno. Oborio je glavu i usisao moju donju usnu između svojih zuba. „Bolji sam ovde, unutra.“

želim da zaslužim ono što ću dobiti.“ Glas mu je zvučao muklo, a poluosmeh mu je bio prilično tužan.

„Znam da te to boli, Kadene“, rekla sam blago i dodirnula ga po obrazu. „I opraštam ti. Odavno sam ti oprostila.“

Sav se ušuškao u taj dodir. „E pa onda samo sačekaj do sutra.“

„Hoće li opet biti braunija?“, upitala sam s mnogo nade.

Kaden je odmahnuo glavom. „Nešto bolje. Mnogo bolje od toga.“

Šta god bilo bolje od toplih braunija s rastopljenom čokoladom iznutra – već sam se radovala tome.

„Toliko si zaljubljena da je to mučno gledati“, tiho mi je promrmljao Skot na uvo da nas gospođa Falkoni ne bi čula.

jednom rekla, u jednom posebnom trenutku.“

Skot je tiho zviznuo kroz zube. „Taj tip stvarno zna kako se radi.“

Malo smo pospremile dnevnu sobu i usisale pod u onoj slobodnoj sobi da bi izgledala što lepše. Onda smo na sav glas pevali pesme iz mjuziklâ i plesali po stanu kao ludi. Odavno se nisam toliko smejala – i opet sam primetila da sam stvarno na pravom putu. Sve će biti dobro.

„Zapravo sam ga nazvao Spajdermen Džunior, ali Spajdi zvuči slađe. Izlazi, malecki.“ Kaden je protrljao prste i tiho pucnuo jezikom.

Nemoguće!

„Kadene“, upozorila sam ga.

„Šta je bilo?“ Gledao me je namrštenog čela. „Pa uvek si govorila da hoćeš mačku.“

„Ja… šta?“

„Stalno si mi govorila da hoćeš mačku. Pa sam pomislio da ti poklonim Spajdija, koji sad upravo spava, što je glupo. Ali dobro.“ Kaden je ustao i otresao ruke o farmerke. „Provedi me po stanu i pokaži mi sobu, onako baš zvanično.“

Buljila sam u njega. „Ma nije moguće da si ozbiljan“, glasno sam izgovorila svoju misao.

„Ima i gorih stvari“, ubacio se Ajzak i stidljivo mi se osmehnuo. Zahvalno sam mu uzvratila osmeh. Kaden mu je prišao i odozgo sevnuo očima na njega. „Ti se ovde nećeš useliti ni u kom slučaju. Već i samo zbog toga što je tako gledaš. Nosi taj tvoj kučeći pogled na neko drugo mesto, i da izviniš, matori.“