Milan Ružić

  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Многи ми кажу да више не постоје они који су доскоро постојали и да их ништа не може вратити. Али лажу. Ноћ их увек врати. Крену да лутају по сећањима и смеју се са онога света, грле те кроз снове, причају ти с унутрашње стране уха.

    Ако си имао оне чију смрт наново доживљаваш и оплакујеш их сваког јутра, имао си нешто и због тога треба да будеш срећан, иако може деловати да срећа с тим нема везе, па чак и помислиш да ако је икада и била ту, више није. Није срећа отишла са њима, него су они отишли са њом. За њих више нема патње. Они сада гледају како ми плачемо и срећни су што су постојали.
  • Anja Milosavljevichas quoted2 years ago
    Ако си имао некога ко је изненада отишао, увек ће те плашити изненађења. Ако си имао некога ко је дуго одлазио, увек ће те плашити време.
    Ако имаш некога кога не би волео да немаш, шта чекаш? Што читаш? Грли!
    Ако немаш никога кога немаш, имаш све и не знаш ништа, Бог те добри наградио.
    Ако имаш некога кога немаш, све си ово знао и без мог писања
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Када дођеш у своју собу, јеси ли то и даље ти? Нигде више свет не чува тако удобно место за тебе као у тој соби. Све друго жуља, гребе, боде.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Нико не зна где је дечак, али где год чујете за неко чудо, он може бити тамо. Чудно је како дечје сузе спасавају свет који није ни заслужио да постоји док је тих суза.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Сети се пса у дворишту како ти се радује. Радује ли ти се ико више тако? Ако човек нема никога да му се радује, онда нека он радује друге, па ће неко већ наићи. Тај пас је лајао на оне који су те јурили да те бију, па од њега нису смели даље када си дотрчао до дворишта.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Зар им је прошлост само збир успомена, а не извор са кога пију? Зар не знају да је све узалудно ако ти је само садашњи тренутак важан? Зар им не пада на памет да ће овај тренутак колико за секунду бити прошлост коју ће хтети да заборављају? Јачи су људи који немају успомене, али су и пролазнији од оних других.

    А ми који се свега сећамо претурамо по главама своје детињство на сваки подстицај, био он ветар, поток или оронули гол на старом игралишту. Не живимо у прошлости, како би многи рекли, али живимо са њом јер неко и њу мора да чува да је бесмисао не удави.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Ако волиш моје приче, сад знај да међу њима има и твојих. Признајем, иако си већ знала. Потражи их и затражи опроштај – дужна си им толико. Оне те сигурно воле више него ја јер се ја увек више заљубим у причу него у особу.

    Ако волиш наше приче, срами се што их нисмо још испричали. Ти си отишла, ја сам писао.

    Сада их ја читам, ти плачеш, а публика тапше.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Ако се догоди да више не знаш шта ћеш са собом и да ниси сигурна шта желиш од живота, позови ме.

    Ако је ико увек био ту за тебе и твоје хирове, прохтеве, за твоју љубав, јесам ја. И шта год лоше да ти се догоди, небитно ко је крив за тако нешто, позови ме.

    Шта год тад да радим, радо ћу подићи слушалицу и рећи ти да си све то заслужила.
  • Jasna Prokovićhas quoted2 years ago
    Успеш ли икада да ме иселиш из своје главе, само ћу написати нешто ново, тако да не мораш износити ствари. Неће тамо нико други. Не дамо му ја и твоја жеља за читањем.
  • Nebojša Ljubomirovićhas quoted2 years ago
    Ако имаш некога кога не би волео да немаш, шта чекаш? Што читаш? Грли!
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)