Јован Стерија Поповић

Мани се срамоте гди крче црева.

ПЕРСИДА (смеје се): Знаш шта је, Стево, Ја сам метнула мало опиума нашој госпођи у лимунаду, пак ваљда је сирота Пела морала попити.

СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти.

Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица.

А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа?

Куд год ти рекнеш, само не удри више.

Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње.

СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал.

СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана?

СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја? Помагајте! (Туче се по глави.)

ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла!

Само мало жени попусти, пак ће те у тикву сатерати.

СРЕТА: Бре ћу те чибукати, док душу у теби не чујем; даћу ја теби како се кућа чува!