Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

američkog predsednika Džordža Buša i britanskog premijera Tonija Blera

švajcarskoj prestonici Bernu,

Sofi Šol, koja se za vreme Drugog svetskog rata kao članica pokreta otpora Bela ruža neustrašivo borila sa nacionalsocijalističkom diktaturom,

Šveđanin Dag Hamaršeld, drugi generalni sekretar UN

Savezna Republika Nemačka (SRN) i Nemačka Demokratska Republika (NDR) pristupile su UN 1973. kao dve samostalne članice, a od 1990. ujedinjena Nemačka je članica UN

Istočni Timor postao je članica UN 2002. godine, nakon što je proglasio nezavisnost od Indonezije.

naroda, međudržavna organizacija osnovana posle Prvog svetskog rata, 1920. godine, zarad obezbeđivanja mira u svetu, doživela je potpun neuspeh jer nije bila u stanju da spreči Drugi svetski rat.

Kao prvo, potrebni su mu zakoni koji utvrđuju šta je dozvoljeno, a šta nije. Kao drugo, potrebni su mu sudovi koji bdeju nad poštovanjem tih zakona i u spornim slučajevima donose odluke. I, kao treće, potreban mu je sistem koji sprovodi poštovanje zakona. Ako su ova tri činioca dobro uklopljena, vlada relativan mir, ako nisu, zavladaće nered.“

1913, na Badnje veče, Zakon o FED-u stupio je na snagu. Za banke je to bio veliki trijumf, a javnost u SAD nije uopšte primetila šta se dogodilo.
Zakon o FED-u nije slučajno donet na brzinu pred sam Božić, kada je pažnja većine kongresmena i stanovništva bila usmerena na Božić i porodično slavlje. U stvari, nisu svi ni glasali o tom izuzetno važnom zakonu jer je većina predstavnika i senatora već otputovala kući za praznike. Zakon o FED-u preneo je na banke u SAD ovlašćenje da privatno emituju novac. Tim zakonom Kongres SAD odrekao se prava da utiče na štampanje novca i preneo taj zadatak na banke uključene u sistem Federalnih rezervi, koje su obilato plaćale lobiste sa zadatkom da iz Zakona izvuku što veću korist za sebe. To nije bilo ništa manje od revolucije u istoriji finansija SAD.
Sve do danas Zakon o Federalnim rezervama omogućava emisionoj banci SAD FED-u da emituje novac i