Dušan Savković

Sve što je činio, morao je da čini. Nešto ga je teralo da živi životom kojim je živeo, da korača preko razbludnih ženturača i njihovih mekanih stomaka kao preko zamešenih hlebova u nekoj velikoj, bezdušnoj pekari, da se prodaje na gram i kilogram, da iznosi samog sebe na ćepenak, deo po deo, nogu, ruku, oko, zub, krajnik, jezik.

Ako ga i ubiju, ništa se neće promeniti na ovom guravom svetu.

Osećanje usamljenosti koje je poslednjih godina počelo da ga posećuje sad nadvlada.