Dejvid Mičel

Dvadeset sedmoro najbogatijih ljudi na svetu ima više novca od najsiromašnijih pet milijard

moja lakomislena generacija je svoje uspomene poverila netu, tako da je Slom iz ’39. bio poput kolektivnog moždanog udara.

Moja generacija je bila poput gostiju koji se do besvesti prežderavaju u restoranu Zemljinog obilja, svesni – mada to poriču – da će na kraju pobeći ne plativši i ostaviti svojim unucima račun koji nikada neće moći da plate.

Veći deo mog života svet se smanjivao, a tehnologija je napredovala; to je bilo prirodno stanje stvari. Malo ko je od nas bio svestan da je to „prirodno stanje stvari“ u potpunosti delo ljudskih ruku, i da je svet koji nastavlja da se širi dok tehnologija zaostaje ne samo moguć već i da čeka odmah iza ugla

„A šta ako... šta ako je raj stvaran, ali samo na trenutke? Kao čaša vode kada je dan vreo i umireš od žeđi, ili kada je neko bez razloga dobar prema tebi, ili...“

„Recimo da raj nije kao slika koja samo negde zauvek visi, već pre kao... kao najbolja pesma svih vremena, ali pesma od koje čuješ samo odlomke, dok si živ, iz kola u prolazu, ili... s prozora na spratu kada se izgubiš...“

„Ja se sa majkom svađam, ono, svakodnevno. Ponaša se prema meni kao da mi je deset godina.“
Brubek pripaljuje novu cigaretu, povlači dim pa mi je dodaje. „Govorim o većoj, goroj svađi. Posle si svesna da se nešto promenilo. Više nisi dete kao pre.“
„A ti te bisere mudrosti deliš sa mnom, zašto?“
Pažljivo iznosi odgovor. „Ako bežiš zato što ti je ćale sitni krimos

„Pa, psiholozi kažu da postoji druga pupčana vrpca, nevidljiva, emocionalna, koja te vezuje za roditelje čitavo vreme dok si dete. Onda, jednog dana, posvađaš se s majkom ako si žensko ili sa ocem ako si muško i ta svađa preseca tu drugu pupčanu vrpcu. Onda, i samo onda, spreman si da kreneš u beli svet i budeš odrastao čovek, da živiš po svojim pravilima. To je kao neki ritual odrastanja.“

„Ja se sa majkom svađam, ono, svakodnevno. Ponaša se prema meni kao da mi je deset godina.“
Brubek pripaljuje novu cigaretu, povlači dim pa mi je dodaje. „Govorim o većoj, goroj svađi. Posle si svesna da se nešto promenilo. Više nisi dete kao pre.“
„A ti te bisere mudrosti deliš sa mnom, zašto?“
Pažljivo iznosi odgovor. „Ako bežiš zato što ti je ćale sitni krimos koji

Ali ako si na ovom zidu noćas sedela samo zato što ti je pupčana vrpca prekinuta, onda, jeste, to boli, ali kroz to mora da se prođe. Imaj malo razumevanja za majku. To je tek deo odrastanja. Ne bi zbog toga trebalo da je kažnjavaš.“