srp

Jasminka Petrović

  • Reginahas quoted2 years ago
    Plašila se samoće, a opet, jedino se u svojoj samoći osećala sigurno. Kada bi zaključala sva vrata oko sebe, znala je da joj niko ne može prići, a samim tim, niko je ne može povrediti.
  • Reginahas quoted2 years ago
    Ali ponekad je bol suviše veliki, a samoća teška i strašna, kao sada, u vreme novogodišnjih praznika. Svi negde žure, prave planove, smeju se, kupuju poklone, ukrašavaju stanove. Za to vreme ona sedi u svojoj tajnoj odaji i priželjkuje da je neko pronađe i otključa. Ali kako kad je ključ sa unutrašnje strane?
  • Andreahas quoted2 years ago
    Bolje kraj sa bolom, nego bol bez kraja
  • Reginahas quoted2 years ago
    Bolje kraj sa bolom, nego bol bez kraja
  • Andreahas quoted2 years ago
    „Ja neću nikad da imam decu”, Tara je osetila začuđen Jovanin pogled, pa je brzo dodala: „Roditelji uvek nešto zabrljaju. Ne bih volela da moje dete pati zbog mene.”
  • Andreahas quoted2 years ago
    Kad je pre pola sata čula Draganin glasna interfonu, srce je htelo da joj iskoči od radosti. Ipak nije sama na svetu. I o njoj neko brine. I ona je za nekoga važna. Nije ni čudo što se tako obradovala. Već duže vreme osećala se veoma usamljenom i zaboravljenom od svih.
  • Andreahas quoted2 years ago
    Trebalo je da bude operska diva, ali je postala nešto još uzvišenije, umetnica života. Ona mi je poklonila čudotvorni ključ. Sad mogu da pustim u svoje srce sve one koje volim.
  • Andreahas quoted2 years ago
    Od njega sam dobila drvenu kutiju. U nju mogu da stavim sve svoje strahove, sumnje i bolove.
  • Andreahas quoted2 years ago
    Poklonio mi je svetlosni mač kojim mogu da se odbranim od svakog neprijatelja.
  • Andreahas quoted2 years ago
    njega sam dobila zlatnu medalju za sve svoje pobede i poraze u životu.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)