Liju Cisin

Ljudi kao Veliki Ši savršeno se uklapaju među prost svet, gde takođe vreba strah od nepoznatog, ali nigde duša nije tako bespoštedno pritisnuta nego kod ljudi kao što su Vang Mijao ili Ding Ji, zbog toga što punomoćje koje čovek dobija iz znanja uzmiče pred ovakvim užasom.

Tada mi se zaista činilo da je život puka slučajnost u univerzumu, da su ljudi jedini mravi što gmižu u toj ispraznoj palati što je zovemo kosmosom. Ove misli unosile su nemir u moju dušu jer su je tukle nepomirljive struje u kojima je, na obe strane, prebivalo po zrno istine. Ponekad sam mislila da je život dragocen i da sve što radimo i za čim posegnemo ima neki značaj, a opet, podno zvezda činilo mi se da smo svi jednako beznačajni i ništavni.

Nisam te pazio prilikom odrastanja, dolazio sam kući u gluvo doba noći, krsteći sokake i tabanajući za kojekakvim barabama. Kod kuće bih, onako umoran, s nogu drmnuo čašicu i pravac u krevet. Nikad nisam došao ni na jedan roditeljski, niti sam ti udelio kakav očinski savet… Okreni-obrni, dođe mu na isto: moramo preuzeti odgovornost kako za dela tako i za nedela.“

Iz Ši Sjaomingovih očiju zavrcaše suze, bacio je cigaretu na pod i zgazio je kao da gasi ostatak svog života.

„Zatvor ti je fakultet za kriminal, kad se jednom nađeš iza brave, pozdravi se sa reformom pojedinca i svim tim ostalim nakićenim izrazima, nego pazi da se ne spajtošeš sa zatvorenicima i nauči da vodiš računa o sebi.“ Veliki Ši izvuče kesu i stavi je na krevet, unutra su bila dva boksa najobičnijih cigareta junjan. „Majka će ti doneti ostalo.“

Ši Ćijang pođe ka vratima, pa se okrenu i reče sinu: „Ming, možda se opet vidimo, tada ćeš verovatno biti stariji od mene, i znaćeš šta mi je u ovom trenutku bilo u srcu.“

Ako je svejedno ko će povući obarač, zašto to ne bismo bili mi

Okupljeni u budućnosti, vremenski zemljaci tkali su mnogo prisnije veze od onih koje postoje među ljudima sa istog podneblja.

pri petom pokušaju loptica dostigne skoro brzinu svetlosti, napravi rupu u ploči stola, probije zid, napusti Zemlju i Sunčev sistem, baš onako kako je to Asimov davno opisao.

A žena treba da je kao voda – svuda da zađe i sve da zaobiđe.“

Vang Mijao krenu oko stola, a tih nekoliko trenutaka hoda, dok se nije našao na suprotnoj strani, iskoristio je da sabere misli, onda otpoče: „Problem je zapravo posve jednostavan. Razlog zašto se stiče utisak da sunce besciljno luta jeste taj što naš svet ima tri sunca, koja međusobno interaguju samo gravitacijom, što njihove putanje čini nepredvidivim; to se u fizici zove problem tri tela. Kada planeta kruži oko samo jednog sunca, vladaju uslovi koje smo nazvali stabilnom erom; međutim, kada se drugo ili treće sunce previše približe

bojte se, nisam se zamonašio. Lenj do koske. Samo sam hteo da nađem spokojno mesto gde bih neko vreme mogao da odmorim dušu. Starešina manastira bio je prijatelj mog oca, intelektualac prve vrste, koji se pod stare dane zamonašio (otac mi je svojevremeno rekao da je to za njegovog prijatelja bio poslednji voz za spas). On me je zamolio da ostanem. Kad sam rekao da tražim neko tiho mesto da otaljam ovo malo što mi je ostalo od života, naborani monah se nasmejao: „Ovo mesto uopšte nije tako mirno kao što se tebi čini, ovuda prolaze buljuci turista i hodočasnika. Ne traži mesto, već napravi mesta u sebi. Oni istinski spokojni u stanju su da tihuju posred najuskomešanijeg grada. Da bi dosegnuo to stanje, moraš isprazniti sopstvo.“

Čovek se iz sna budi jednako brzo kao što sunce zalazi, ali za razliku od svetlosti koja nas svaki dan pohodi i obasjava, nade često beže od nas i raspršuju se unepovrat.