Toni Parsons

Gledao sam je kako mi prilazi preko našeg prostranog tavana. Mislio sam da se možda vratila radi grupnog zagrljaja. Lakog poljupca u teme. Tople reči.

Nisam bio u pravu.

Kad su im četiri godine, prihvataju sve. No kad su na pragu trinaeste, ne prihvataju ništa.

Naslonila se na jastuke s osmehom i posmatrala neupaljenu cigaretu. „Da li zaista misliš da je smrt najgore što može nekome da se desi? Veruj mi – nije. Život… ponekad ništa ne boli kao život.“

Ni sa kim nismo daleki kao s nekim koga smo nekada voleli.