Verica Vinsent Kol

„Život je mlinski kamen, a da li će te ispolirati ili samleti zavisi od toga od čega si napravljen

deca ne mogu da dočekaju da se reše svojih sopstvenih majki? Uključujući moju decu. Znam da, bar što se njih tiče, ta potreba nije tako jaka kao u nekim drugim slučajevima. Znam da me vole, i ponekad ih čak interesuje moje mišljenje. Ali to ne opovrgava istinitost moje tvrdnje. A, u suštini, i ja mislim da što smo manje zajedno – bolje funkcionišemo. Osamostaljivanje od roditelja – osim u retkim slučajevima gde je roditelj bio dovoljno mudar da uspe da uspostavi suptilnu ravnotežu između ljubavi i otpusta iz emotivnog ropstva te ljubavi – želi svaka podsvest koja ima nameru da njen vlasnik zaista odraste, i jadan je roditelj kome to nije jasno; i još jadnije njegovo dete.

život ima tu lošu naviku da romantike troši brzo i nemilosrdno. Ili, bar, nema sa njima mnogo strpljenja