Zulfa Katuh

Smrt je izvanredna učiteljica

Sunce već neko vreme polako kravi ostatke zime, ali hladnoća je još tu. Proleće, simbol novog života, ne doseže do izmoždene Sirije. A ponajmanje stiže do mog grada Homsa. Jad i beda moćno caruju u mrtvim, teškim granama i gomilama šuta, sputavani samo nadom u ljudskim srcima.

„Borićemo se dok smo još ovde, Selima, zato što je ovo naša zemlja. Ovo je zemlja tvog oca, a pre toga je bila zemlja njegovog oca. Tvoja istorija je usađena u ovo tle. Nijedna zemlja na svetu neće te voleti kao tvoja domovina.“

Ljubav prema domovini jeste srž naših kostiju.

kostiju. To se kaže i u našoj državnoj himni, koju smo pevali svakog jutra počev od prvog dana škole.

Ljubav prema domovini jeste srž naših kostiju. To se kaže i u našoj državnoj himni, koju smo pevali svakog jutra počev od prvog dana škole.

Niko se neće otisnuti trošnim brodom na more ukoliko postoji neki drugi izbor.

Znala sam da smo pedeset godina živeli u strahu, ne verujući nikome, s buntovnim mislima u duši. Država nam je sve oduzela, lišila nas slobode, počinila genocid u Hami. Pokušavali su da nam slome duh, pokušavali mučenjem da usade strah u nas, ali mi smo preživeli. Država je bila otvorena rana iz koje su poput krvi oticali naši resursi, na korist njih samih, pohlepnih i podmitljivih, a ipak

Država je bila otvorena rana iz koje su poput krvi oticali naši resursi, na korist njih samih, pohlepnih i podmitljivih, a ipak smo istrajali. Držali smo glavu visoko i sadili u znak prkosa limunove, moleći se da dobijemo metak u glavu kada vojnici budu došli po nas. Jer to je bilo neuporedivo milosrdnije od onog što je čoveka čekalo u utrobi njihovog sistema zatvorâ.

„Ne bi ti škodilo da razmišljaš o budućnosti. Ne moramo prestati da živimo zato što ćemo možda umreti. Svako može umreti u ma kom trenutku, svud na svetu. Nismo izuzetak. Samo viđamo smrt redovnije nego oni.“