Ju Nesbe

Mama mi je jednom rekla da je samo jedno gore od neostvarene želje, a to je da ništa ne želiš. Kad ti sve oduzmu, ostane ti samo mržnja, a onda i nju izgubiš.“

Stopa kriminala nije, naime, opala samo u Njujorku već u celoj Americi. Tačan odgovor glasi: liberalniji zakoni o abortusu doneti sedamdesetih godina.“ Stefens se zavalio u stolici načinivši pauzu kao da daje vremena Hariju da i sam zaključi pre nego što će mu ponuditi tačan odgovor: „Neudate žene sumnjivog morala koje stupaju u odnose sa manje ili više nasumičnim muškarcima, koji ih pak napuste već narednog jutra, ili bar čim saznaju da su zatrudnele. Takve trudnoće su već stotinama godina pokretna traka za proizvodnju kriminalnog potomstva. Deca bez oca, bez okvira, bez majke koja ima sredstava da ih školuje i moralne kičme da ih nauči Božjem putu. Te žene bi rado uskratile plod života da nije postojala opasnost od kazne. A onda, sedamdesetih, dozvoljeno im je da rade šta hoće. Plodove pokolja koji je došao kao posledica liberalnih propisa o abortusu Amerika je ubrala petnaestak-dvadeset godina kasnije.

počeo sam da joj pričam kako sam nesrećan u braku, ali da trpim iz osećanja dužnosti prema ženi koja me neizmerno voli. Verovatno najgori kliše u situaciji kada se oženjen muškarac nabacuje neudatoj ženi

Svet je lepši odavde“, nastavi Hekata. „Nije istinitiji, ali je lepši.

Daf je naglasio reč „odlučim“. Mogao je, naravno, umesto toga reći i „izaberem“. Ali „izbor“ je nešto što svaki glupan može biti primoran da načini, „odluka“ je aktivna, zahteva razmišljanje i karakter, to je ono što se traži od pravog zapovednika.

A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

Možda se uvek trudimo da ostvarimo neko proročanstvo u koje smo poverovali. Možda se naš život i svodi na to.

telefonskog razgovora.“

Otvorio je

Pretnje obično najbolje deluju kad se izreknu neutralnim tonom.

Šta da kažem? Kao u onoj pesmi: ’Ja sam ti kao i svi drugi – kad padne kiša, pokisnem.’“