ovde ga niko nije zvao drugačije do Maran.* I na tome se nije zaustavio. Pričao je i priče, sve jednu goru od druge, o jezeru i onome što kažu da je u stanju da učini. Izmišljotine o tome kako je voda odavno začarana, i kako njeno zlo može da se uvuče u ljude, rastroji im čula i navede ih na užasna dela. Kako odrasli tako i deca nestajali su bez traga u ovom kraju, krv se prolivala. Barem tako kažu priče