bookmate game

Алекса Шантић

  • nec🦪has quoted10 months ago
    Тако на врата суморног ми срца

    Сјећање једно удара и чека

    Кô друг и сабрат, као душа нека

    Што са мном плаче и у болу грца.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Опише мене... Ми бјесмо у рају,

    Јабуке слатке берући са грана...

    Док славуј пјева и звијезде сјају

    И расипа се мирис јоргована.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    ЉУБАВ

    О, да ми је нешто па да будем река,

    Па да течем испред твоје куће мале;

    Певајући теби, да разбијем вале

    о прагове где ти стаје нога мека.

    Па кад низ прагове сиђеш са ибриком

    Да захватиш воде, да ти зграбим руке,

    Пригрлим те себи у своје клобуке,

    И да тебе, драга, више не дам ником.

    На душеку трава и мојих смарагда,

    Као нимфа моја, да почиваш свагда,

    И да нико не зна твоје место где је.

    Само моје очи да гледају у те,

    Само моје све дубине и све куте

    Да лепота твоја осипље и греје.

    1923.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    НАШ СТАРИ ДОМЕ

    Наш стари доме, како си оронô!

    Капије твоје нико не отвара,

    По њима мирно црв дубе и шара —

    Гризе, кô чежња једно срце боно.

    Ево ми собе! О дувару јоште

    Икона виси, прашљива и сама,

    И у ме гледа и шапће из рама

    о до6у среће, дјетињства, милоште.

    Овдје сам прве стихове написô,

    Овдје је с душом полетила мисô

    Високо, тамо гдје се исток жари.

    Овдје ми негда бјеше рај... А сада?

    На моје срце гробна земља пада,

    И ја се рушим кô ти, доме стари...

    1906.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Ваше очи сјају кô два неба плава,

    А моје су мутне као магле сиње...

    Младост, љубав, огањ, све у гробу спава,

    По косама мојим попануло иње...
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве?

    Зар не чује нико: све јаче и јаче

    Крв наших отаца како љуто плаче

    И како се тресу оне кости мртве?
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Снага је наша планинска ријека,

    Њу неће нигде уставити нико!

    Народ је ови умирати свикô —

    у својој смрти да нађе лијека.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Све тако даље, тамо, до Голготе,

    И кад нам мушке узмете животе,

    Гробови наши бориће се с вама!
  • nec🦪has quoted10 months ago
    БАЛАДА
    ''Кажи ми, дете, што си се покрио

    Земљом и травом? Зар ти хладно није?''

    ''Не, мати. Овде тако топло ми је

    Ко да уз наше огњиште бих био.''

    ''Прени се. Пођи својој родној луци —

    Кућа те чека, моја славо жива.''

    ''Не могу. Ту се тако слатко снива

    Кô да на твојој заспао сам руци.''

    ''Вај, рано ли те сан студени срете!

    Када ћеш из те постеље оловне

    Устати, сине?'' — ''У моравске чете

    Када ме, мајко, нова труба зовне.''

    ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда,

    А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци,

    Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци,

    На небо, за вас да набере звезда''...

    1913.
  • nec🦪has quoted10 months ago
    Све види и чује. И понори туге

    Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,

    Сад колеба ћути, и сад, место дуге,

    Као паучина сврх ње виси тама
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)