Mišel Ričmond

Putovanja vezi pružaju sunce i prostor za rast u pogodnijem okruženju. Putovanja omogućavaju partnerima da zajedno napreduju kroz zajedničke doživljaje. Putovanja omogućavaju supružnicima da otkriju svoje drugačije strane izvan konteksta svakodnevnog života.

„Ako jedan supružnik misli da mora nešto kriti od drugog, često postoji dublji razlog koji ide dalje od verovatne reakcije obmanutog supružnika. Možeš li da se setiš nekog dubljeg razloga?“

Nastojati da budeš potpuno dobar, ali znati da nisi“, rekao sam. „Truditi se da uživaš u svakom danu, ali znati da nećeš. Pokušati da opraštaš drugima i sebi. Zaboravljati loše, pamtiti dobro. Jesti kolačiće, ali ne preterivati. Terati sebe da uradiš više, vidiš više. Praviti planove, slaviti kad se ostvare, istrajavati kad se ne ostvare. Smejati se kad je dobro, smejati se kad je loše. Voleti neobuzdano, voleti nesebično. Život je jednostavan, život je kompleksan, život je kratak. Jedino što zapravo imaš jeste vreme – upotrebi ga mudro.“

Kažimo otvoreno, u različitim fazama braka jednom partneru onaj drugi treba više no što je on potreban. Zar uglavnom jedan partner ne daje više nego što prima – više ljubavi, više novca, više vremena?

ašio sam se. Želeo sam da je zadržim.

Ono što nisam u celosti shvatao jeste da Alis nije jednostavna ideja, da nije nesavitljivi predmet, nepromenljivi eksponat. Da, znao sam da je kompleksna, nije trebalo da završim psihologiju da to uvidim. Prvog dana kad sam je upoznao, setio sam se stihova Volta Vitmana: Jesam li u suprotnosti sa samim sobom? Dobro, dakle, u suprotnosti sam sa samim sobom. Ja sam veliki, ja sadržim mnoštva.

U ranoj mladosti je bila neobuzdana, impulsivna, ponekad bi je prebrzo privuklo nešto prolazno, svetlucavo. Brinuo sam se da će, budem li predugo čekao, otići. Venčanje, da budem iskren, bilo je naprosto sredstvo ka postojanosti

I pored sveg kolutanja očima i omalovažavanja, tinejdžeri se zapravo oslanjaju na odrasle koji imaju više životnog iskustva od njih, više mudrosti. Zato se njihov svet ruši kad se odrasli ne ponašaju dobro, kad dopuste da se njihovi nedostaci i greške iznose kao prljav veš

Opšta pretpostavka koju imamo o braku jeste da to znači da dvoje ljudi grade zajednički život. Ali ono o čemu razmišljam jeste – da li zato svako ponaosob treba da se odrekne života koji je stvorio ranije? Moramo li odbaciti ono bivše ja? Moramo li odustati od onog što nam je nekad bilo važno i tako prineti žrtvu bogovima braka?

Naravno, ljubomorni um retko sopstvene postupke tumači u istom svetlu kao tuđe postupke.

Optimisti su srećniji od pesimista ili cinika – glupo ali istinito, čak i ako se ponekad samo pretvarate da ste optimista.