Si Džej Tjudor

Često ono što s godinama dobijamo nije mudrost, već netolerancija.

Budale hrle tamo gde se anđeli boje da kroče.

Kad umreš, ne verujem da ima ikakve veze jesi li se za života ponašao dobro ili loše. Ali je to, dok si živ, i te kako važno. Drugim ljudima. Zato uvek treba da se trudiš da se prema ljudima lepo ophodiš.

Niko još nije pronašao odgovore na dnu flaše. Što naravno i nije poenta. Poenta stizanja do dna flaše jeste uglavnom da zaboraviš na pitanja.

Gledanje u tu rupu što je zjapila u zemlji uz spoznaju da odatle nema povratka. Nema izgovora, nema vađenja, nema opravdanja koje mama može da pošalje profesoru. Smrt je konačna i apsolutna i to niko i nikako ne može da izmeni.

Mi mislimo da želimo odgovore, a zapravo želimo prave odgovore. To je u ljudskoj prirodi. Postavljamo ona pitanja za koja se nadamo da će nam pružiti istinu koju želimo da čujemo. Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.

Zrelost je samo iluzija. U suštini nisam siguran da iko od nas ikad odraste. Mi samo postajemo viši i dlakaviji.

Jer ko smo mi ako ne ukupnost naših iskustava, svega onoga što smo sakupili u životu? Kad nam se to oduzme, ostane samo masa mesa, kostiju i krvnih sudova.

Principi su sjajni – ako možeš sebi da ih dopustiš. Volim da mislim da sam principijelan čovek, no većina ljudi to za sebe misli. Istina je pak da svi imamo cenu, svi mi imamo dugmenca zbog kojih, kad se pritisnu, radimo ne baš sasvim časne stvari. Principi ti ne otplaćuju kredit, ne vraćaju dugove. Principi su zapravo sasvim bezvredna valuta u svakodnevnom životu. Principijelan čovek je generalno čovek koji ima sve što želi ili pak nema ama baš ništa da izgubi.

Kloi nikad dosad nije pominjala svoj privatni život, a ja je nisam pitao. To ti je kao s decom. Ako hoće nešto da ti kažu, reći će ti. Ako moraš da pitaš, samo će se još dublje zavući u ljušturu