Si Džej Tjudor

Gledanje u tu rupu što je zjapila u zemlji uz spoznaju da odatle nema povratka. Nema izgovora, nema vađenja, nema opravdanja koje mama može da pošalje profesoru. Smrt je konačna i apsolutna i to niko i nikako ne može da izmeni.

Mi mislimo da želimo odgovore, a zapravo želimo prave odgovore. To je u ljudskoj prirodi. Postavljamo ona pitanja za koja se nadamo da će nam pružiti istinu koju želimo da čujemo. Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.

Zrelost je samo iluzija. U suštini nisam siguran da iko od nas ikad odraste. Mi samo postajemo viši i dlakaviji.

Jer ko smo mi ako ne ukupnost naših iskustava, svega onoga što smo sakupili u životu? Kad nam se to oduzme, ostane samo masa mesa, kostiju i krvnih sudova.

Tužno je, ali je tako – lepota, prava lepota, prosto zaseni sve i svakog oko sebe.

Pretpostavljam da sam tad prvi put shvatio kako sve može u sekundi da se promeni. U tren oka možemo da ostanemo bez onoga što uzimamo zdravo za gotovo.

To znači kako seješ, tako i žanješ. Kad činiš zlo, ono ti se na kraju obije o glavu. Taj će dečak jednog dana dobiti svoje.

s ludilom ne možeš da se boriš. Ludilo uvek pobeđuje

Ponekad pomislim da je sve ono što težimo da postignemo u životu naposletku besmisleno.

Oduvek sam ti govorila da se ni zbog čega ne kaješ. Doneseš neku odluku i doneseš je iz razloga koji se tog trenutka čine ispravni. I živiš s tim sve i ako se posle pokaže da je to bila pogrešna odluka.