Si Džej Tjudor

Gledanje u tu rupu što je zjapila u zemlji uz spoznaju da odatle nema povratka. Nema izgovora, nema vađenja, nema opravdanja koje mama može da pošalje profesoru. Smrt je konačna i apsolutna i to niko i nikako ne može da izmeni.

Mi mislimo da želimo odgovore, a zapravo želimo prave odgovore. To je u ljudskoj prirodi. Postavljamo ona pitanja za koja se nadamo da će nam pružiti istinu koju želimo da čujemo. Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.

Zrelost je samo iluzija. U suštini nisam siguran da iko od nas ikad odraste. Mi samo postajemo viši i dlakaviji.

Jer ko smo mi ako ne ukupnost naših iskustava, svega onoga što smo sakupili u životu? Kad nam se to oduzme, ostane samo masa mesa, kostiju i krvnih sudova.

Oduvek sam ti govorila da se ni zbog čega ne kaješ. Doneseš neku odluku i doneseš je iz razloga koji se tog trenutka čine ispravni. I živiš s tim sve i ako se posle pokaže da je to bila pogrešna odluka.

Budale hrle tamo gde se anđeli boje da kroče. Jesi li čuo nekad tu izreku?

– Nisam, gospodine. Šta znači?

– Pa, kako ja to shvatam, znači da je bolje biti budala nego anđeo.

, kako je to sam gosn Hrist kazao, ko je među nama bez greha? Većina ljudi je nekad u životu uradila nešto loše, nešto što bi voleli da mogu da vrate, nešto zbog čega se kaju. Svi mi grešimo. Svi mi u sebi imamo i dobro i zlo. Kad neko uradi jednu lošu stvar, zar sve ono dobro što je učinio treba da padne u zasenak? Ili možda postoje tako loše stvari koje nijedno dobro delo ne može da iskupi?

se mrzeli. Velečasni Martin je mojoj mami govorio i radio grozne stvari. Mama će mi kasnije reći: – To je poenta, Edi. Moraš da shvatiš da nisi dobar čovek ako pevaš himne ili se moliš nekom mitskom bogu, niti ako nosiš krst i ideš svake nedelje u crkvu. Dobrom čoveku nije potrebna religija jer ga saznanje da postupa ispravno ispunjava zadovoljstvom.

Pravi prijatelji su ljudi koje jednako i voliš i mrziš, ali koji su deo tebe koliko i ti sam.

Tužno se smeši. – Oduvek sam ti govorila da se ni zbog čega ne kaješ. Doneseš neku odluku i doneseš je iz razloga koji se tog trenutka čine ispravni. I živiš s tim sve i ako se posle pokaže da je to bila pogrešna odluka.

– Ne osvrćeš se.