Kristin Fere-Fleri

Ako ona nije mogla da vidi unutrašnjost knjiga – te milione rečenica i reči, koje su vrvele poput kolonija mrava – knjige su videle nju.

Ljudi su išli iz toplih stanova u tople kancelarije, pili kafu, zevajući komentarisali zadatke za taj dan, tračeve, novosti – uvek obeshrabrujuće.

Zbog kontakta s ljudima, kako je bilo istaknuto u oglasu na koji se javila, da, zbog kontakta s ljudima, da bi se približila ljudima, pročitala im u očima snove i želje, ili ih čak pretpostavila, da bi im pronašla gnezdo u kome će ti snovi moći da se razmahnu, u kome će plašljivci povratiti samopouzdanje, u kome će se utučeni ponovo smešiti životu, u kome će deca rasti zaštićena od prejakih vetrova koji grubo šibaju i čupaju iz korena, u kome će stari, iscrpljeni, bez strepnje čekati smrt