Stiven Presfild

Čime je, zapitaće se čovek, taj grad s obala Tibra pokorio čitav svet. Evo čime:
Rimljanin dobije naređenje i izvrši ga.

Najveće preustrojstvo, međutim, nije postignuto ni klesanjem kamena ni sečom mačevima. Posredi je bilo ovo:
Pošta.
Svakodnevna pošta.

Rimski su motivi naravno bili u potpunosti sebični. Osvajači su verovali da će njihovi putevi i akvedukti, i trgovina i pošiljke koji su putevima hitro pronošeni, sapeti njihove podanike takvim okovima poretka i zavisnosti od gospodara da će postati pokorni, krotki i nesposobi za pobune. Ipak, uskoro su, kao što to biva sa svim inovacijama koje izmene svet, na videlo izbile i nenameravane, nepredviđene posledice.
Ispostavilo se da će sama pošta (ili, tačnije, mogućnost da se širom carstva pronose nove i buntovničke ideje) uroditi najtežom pretnjom po carsku hegemoniju ne samo u Judeji i na Istoku nego širom rimskih gospodarstava. Ta opasnost neće proisteći ni iz vojske ni iz ordije, nego iz pera jednog čoveka – Savla iz Tarsa, koji će postati apostol Pavle, i koji je, da ironija bude veća, i sam bio među najistaknutijim sprovoditeljima rimske tiranije i tlačenja.

ad u pustinji pitate nekoga koliko je daleko od jednog odredišta do drugog, biće vam odgovoreno u bunarima. „Do Vadi Alnala četiri bunara. Do Aleksandrije trideset.“

Vračara odgovori tako prigušeno ozbiljnim glasom da su morali da se napregnu da je čuju.
„Šta god ja i drugi mislili, ili ćemo tek misliti, o tom samoproglašenom apostolu, on jeste prorok iz koga govori nebesko nadahnuće. Njegove reči biće kraj Rimu. One moraju da stignu do svih koji su voljni da ih saslušaju.“
Čarobnica se tu okrenu Davidu.
„To je, mali“, reče mu, „moja žarka vera.“

naspram dečaka, pet-šest

„Borba. Sve se rađa usred borbe, čak i sama zemlja, i sve usred borbe i umire.“

Rim je doneo poštu, pošta je donela svet.

Sad je odjednom i onaj najneznatniji i najsirotiji seljanin tih oblasti znao ne samo za Atinu i

Aleksandriju, nego je čak mogao u ta mesta da pošalje pismo i, nekim čudom, da otuda dobije i odgovor. Vinar je mogao svoju robu da ponudi i preko mora, kovači i druge zanatlije svojih ruku dela da prodaju gde god da su rimski putevi i rimske skoroteče mogle da dospeju.

Rimski su motivi naravno bili u potpunosti sebični. Osvajači su verovali da će njihovi putevi i akvedukti, i trgovina i pošiljke koji su putevima hitro pronošeni, sapeti njihove podanike takvim okovima poretka i zavisnosti od gospodara da će postati pokorni, krotki i nesposobi za pobune. Ipak, uskoro su, kao što to biva sa

svim inovacijama koje izmene svet, na videlo izbile i nenameravane, nepredviđene posledice.

Ispostavilo se da će sama pošta (ili, tačnije, mogućnost da se širom carstva pronose nove i buntovničke ideje) uroditi najtežom pretnjom po carsku hegemoniju ne samo u Judeji i na Istoku nego širom rimskih gospodarstava. Ta opasnost neće proisteći ni iz vojske ni iz ordije, nego iz pera jednog čoveka – Savla iz Tarsa, koji će postati apostol Pavle, i koji je, da ironija bude veća, i sam bio među najistaknutijim sprovoditeljima rimske tiranije i tlačenja.