Ipak, moja žena je, videvši moje nezadovoljstvo, preporučila drugačiji put.
– Možda je ćilibar lažni trag. Milan Milivojević je želeo da dođeš do pravog pasusa. Sam kažeš da se ćilibar pominje samo u tom pasusu. Šta se još pominje?
Zgrabio sam svoj primerak Ognjene dece i u jednom dahu joj pročitao pasus. Uzeo sam papir i olovku i počeo da zapisujem toponime koji su se Neveni i meni činili kao mogući putokazi: Ali-paša, askeri, ribarski čamac, crkva Hristove krune od ružinog trnja, ruže, Georgije, Teodora, Raduna, rečni žal...
– Crkva Hristove krune od ružinog trnja... – Nevena je odsutno ponovila petljajući nešto po kuhinji.
– Jedino je sigurno da to nema nikakve veze sa rozenkrojcerima!