„Onaj ko sam ne vozi“, rekla je, „mora da se pomiri s tim da ga drugi voze.“
Nosila je naočare za sunce koje su uspevale da sakriju skoro sve sem izmučenosti u licu koje bi zabrinulo i one kojima nije toliko stalo do nje kao meni. Progutao sam strah i potisnuo ga duboko u sebe, tamo gde nam neće smetati. To je devojka koja je čvršća nego što ljudi misle.
„I da daje više novca na cipele“, rekao sam.
„Eh, da. Otkad si ušao u tu sektu, uvek me je zanimalo. Gde vi zakleti šetači kupujete obuću? Pravite je po meri?“
„To je uvek obuća u koju možeš da uskočiš sa drugog sprata ako treba. Koju ne znaš da li si skinuo ili ne. Koja je važnija od bilo kog drugog odevnog predmeta.“