Melani Rabe

Ja vam nisam od ovog sveta.

Bar tako kažu. Kao da postoji samo jedan svet.

„Knjiga mora da bude sekira koja razbija smrznuto more u nama“,

Zamka je naprava za hvatanje ili ubijanje.

Dobra zamka treba da ima dve osobine: da bude sigurna i jednostavna.

Shvatam, a ta spoznaja je neverovatno bolna.

Luda sam.

Satirem se u borbi s tim čovekom, čovekom s hladnim očima, borim se da od njega dobijem priznanje, ali neću da shvatim, neću da spoznam, neću, neću i neću da uvidim da je priznanje za koje se tu borim moje sopstveno.

Da sam ubica ja.

A ostalo je samo dobra priča.

Možda je tako. Tako ili nekako slično.

Koliko god vremena da je prošlo – rana se nije zatvorila. Vreme je nadrilekar, i to loš.

„Verujem da sve što radimo i doživljavamo utiče na umetnost koju stvaramo,

„Verujem da postoje veoma dobri i veoma loši ljudi, i sve između toga. Moguće je da smo toliko opsednuti nijansama, onim između, da postajemo slepi za ljude koji se nalaze na krajevima skale. Nazivamo ih klišeom, ili nerealnim. Ali takvi ljudi postoje. Naravno, veoma retko.“