Laguna

Verba volant, scripta manent“, прочита Адам у себи, па пребирајући по затравелом знању латинског промуца:
– Речи лете...
– ... списи остају!

ваше песмице?! Зашто не читате нешто као и други свет, ево ја све до празника немам времена да пратим новине и било би лепо, док радим, да од вас чујем новости. Трошкове бисмо могли да поделимо

Да, једног дана биће то епистоларни роман у којем ћемо она и ја, мимо времена, мимо историје, мимо сувишних догађаја, мимо свега што човеку није преко потребно, бити једини читаоци, ликови...
– Разумела сам, роман само за вас двоје..