Laguna

је три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело

Ни књигу нипошто не отварај у уторак. Откада је света и

века понедеоник је добар дан за почетак. Уторник је баксузан, ћорав. Додала бих, и траљав

Неопходно је да човек буде пристојно одевен, никада се не зна кога може да сретне...

– Пробајте са ситним радостима, тешко да нам шта друго преостаје – бринула се госпођа, када би видела Јелену како се уздрхтала враћа из града,

Још нису пале све немачке бомбе у априлском рушењу Београда, а Гаврило Димитријевић се добровољно ставио у службу оних што су сакупљали нагореле листове вековима старих србуља страдале Народне библиотеке. Чинио се као човек који је и сам сагорео на Косанчићевом венцу.

Долазио је као полулуд, џепова натрпаних пухором спаљених књига, отресеног са дрвећа около згаришта, ноћу покушавајући да из тог пепела спасе макар неку поуздану реч. Биће да је неке одгонетнуо, преписивао својим читким рукописом и слао у навоштеним ковертама професору Веселину Чајкановићу, а доцније, тајно, у манастир Љубостињу, где су немачке власти држале интернираног епископа Николаја

Велимировића... – промицало је из маглина.

њиге су као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвасто ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе?

Verba volant, scripta manent“, прочита Адам у себи, па пребирајући по затравелом знању латинског промуца:
– Речи лете...
– ... списи остају!