Luiza Mej Olkot

Sotona će besposlenim rukama naći kojekakvog naopakog posla.

Bio je to vrlo radostan doručak iako nisu od njega dobile ni zalogaj. A kad su otišle odatle, ostavljajući za sobom udobnost, valjda u čitavom gradu nije bilo četiri srećnije duše od tih gladnih devojčica koje su se odrekle svog doručka i na božićno jutro se zadovoljile hlebom i mlekom.

„To znači voleti bližnjega svoga više nego sebe samoga, i sviđa mi se“, reče Meg pošto su poređale svoje poklone dok je majka bila na spratu, gde je prikupljala odeću za sirote Humele.

„Ako je život često ovako težak, ne znam kako ćemo uopšte proći kroz njega“,