Рецимо, у Београду је због наводне колаборације стрељан спортски новинар Велибор Јовановић, а хрватски књижевник Густав Крклец, који је као уредник проусташког земунског листа Граничар добио Павелићев Орден краља Томислава, а тајно је радио и за Дражу Михаиловића, после рата догурао је до председника Савеза књижевника Југославије.12
Или, у Београду је стрељан уредник Mикија Мауса, а прогледано је кроз прсте и неким министрима Павелићеве НДХ.
Или, академик Слободан Јовановић је у одсуству осуђен на двадесет година робије, а Павелићу није суђено у одсуству ни кад је било више него очигледно да га Аргентина никад неће испоручити југословенским властима.