Filip Albers

„Ako želiš da pronađeš 216, možeš ga svuda pronaći. Kao 216 koraka od ugla tvoje ulice do kućnih vrata. Pa 216 sekundi koje provodiš u liftu. Ako nešto postane fiks-ideja, onda se sve ostalo filtrira i izbacuje, pa se svuda vidi samo to.

Cene nemaju veze sa karakteristikama proizvoda (u ovom slučaju: ukusom) ali menjaju – kao placebo – dejstvo proizvoda na mozak.“ Budući da se cenovni signal tumači kao šifra za kvalitet, on postaje deo potrošačkog doživljaja i menja psihološko dejstvo proizvoda.

Restorani su uopšte neka vrsta paralelnog univerzuma koji je predodređen za perfidne trikove iz oblasti psihologije cena. Ko uđe u njih, očigledno ostavlja svu nadu i kritičko razumevanje brojeva zajedno sa kaputom na garderobi. To je konstatovao još Daglas Adams, svakako jedna od najmerodavnijih ličnosti u svim važnim životnim sferama, i proglasio bistromatiku novom matematičkom poddisciplinom, gde važe posebne zakonitosti: „Kao što je Ajnštajn primetio da prostor nije apsolutan, već zavisi od kretanja posmatrača u njemu, i da vreme nije apsolutno, već zavisi od kretanja posmatrača u njemu, tako je danas poznato da brojevi nisu apsolutni, već zavise od kretanja posmatrača po restoranima.“